Upra­va po­li­ci­je la­ni je iden­ti­fi­ko­va­la ukup­no 75-oro dje­ce pro­sja­ka, što je za 47 ma­nje ne­go 2015, ka­da ih je bi­lo 122. U iz­vje­šta­ju Stejt de­part­men­ta ko­ji je ob­ja­vljen pro­šle sed­mi­ce na­vo­di se da je 156 pro­sja­ka re­gi­stro­va­no u 2014, ali ni­je­dan od njih ni­je iden­ti­fi­ko­van kao žr­tva tr­go­vi­ne lju­di­ma. Vla­da je ve­ći­nu dje­ce ko­ja su iden­ti­fi­ko­va­na kao pro­sja­ci smje­sti­la u lo­kal­nim cen­tri­ma za so­ci­jal­ni rad, sve dok ih ne vra­te ro­di­te­lji­ma ili sta­ra­te­lji­ma.
Iz raz­go­vo­ra sa jed­nim dje­te­tom ko­je pro­sja­či na pod­go­rič­kim uli­ca­ma, no­vi­nar „Da­na” sa­znao je da su naj­če­šće ro­di­te­lji ti ko­ji ih ša­lju da pro­se. Jed­na dje­voj­či­ca ko­ja pro­si u Pod­go­ri­ci ka­že da no­vac, do­bi­jen na taj na­čin, da­je ro­di­te­lji­ma. Ona ni­je je­di­na iz po­ro­di­ce ko­ja umje­sto da je u ško­li pro­si na uli­ci, iako ima 12 go­di­na.
– Bra­ća i se­stre isto pro­se, ali smo ras­po­re­đe­ni u raz­li­či­tim dje­lo­vi­ma gra­da. Za­ra­de ima, lju­di nam da­ju po 10 ili 20 cen­ti i sku­pi se 10 ili 20 eura, ne­ka­da i vi­še pa i čak 50 eura, ali to ri­jet­ko. Ni­je­smo glad­ni jer nam lju­di ne­ka­da ku­pe sen­dvič – is­pri­ča­la je ona.
Na osno­vu iz­vje­šta­ja Uni­ce­fa i osta­lih me­đu­na­rod­nih or­ga­ni­za­ci­ja, naj­če­šće pro­se dje­ca rom­ske i egip­ćan­ske po­pu­la­ci­ja, a uzro­ci su pri­nu­da, si­ro­ma­štvo, od­su­stvo ro­di­te­lja ili sta­ra­te­lja, za­vi­snost ili na­si­lje. Za sve ko­ji ima­ju di­le­mu da li da da­ju no­vac dje­ci ko­ja pro­se, iz ne­vla­di­nih or­ga­ni­za­ci­ja ko­je se ovim pro­ble­mi­ma ba­ve ape­lu­ju da to ne či­ne jer se ta­ko sa­mo do­pri­no­si da ta dje­ca osta­ju na uli­ci.
U NVO Cen­tar za de­mo­kra­ti­ju i ljud­ska pra­va ka­žu da eko­nom­ska eks­plo­a­ta­ci­ja dje­ce ko­ja se od­vi­ja pre­ko raz­li­či­tih ob­li­ka ži­vo­ta i ra­da na uli­ci pred­sta­vlja je­dan od naj­dra­stič­ni­jih ob­li­ka kr­še­nja pra­va dje­te­ta, ko­ji ka­rak­te­ri­še so­ci­jal­na ne­moć, mar­gi­na­li­za­ci­ja, imo­bil­nost, ne­mo­guć­nost su­prot­sta­vlja­nja vo­lji od­ra­slih, bi­lo da su u pi­ta­nju čla­no­vi po­ro­di­ce dje­te­ta ili kri­mi­nal­ne gru­pe ko­je se na or­ga­ni­zo­van na­čin ba­ve pri­nud­nim pro­sja­če­njem.
– Iako su uzro­ci i po­sle­di­ce ova­kvog vi­da zlo­u­po­tre­be i eks­plo­a­ta­ci­je dje­ce po­zna­ti, put do pro­na­la­že­nja odr­ži­vih rje­še­nja je te­žak, ka­ko zbog sa­me pri­ro­de ovog kri­vič­nog dje­la i nje­go­vih po­či­ni­la­ca, ta­ko i zbog ne­raz­vi­je­nih so­ci­jal­nih ser­vi­sa i me­ha­ni­za­ma ukup­ne dru­štve­ne po­dr­ške za su­zbi­ja­nje prak­se pro­sja­če­nja. Kao po­seb­ni pro­ble­mi is­ti­ču se ne­a­de­kvat­nost za­ko­nom pred­vi­đe­nih sank­ci­ja i nji­ho­va ne­do­sled­na pri­mje­na; ne­do­sta­tak ljud­skih i ma­te­ri­jal­nih re­sur­sa; kao i ne­po­sto­ja­nje si­ste­ma­ti­zo­va­ne evi­den­ci­je o dje­ci ko­ja se ba­ve pro­sja­če­njem – ka­žu u Cen­tru.
Ana­li­za CE­DEM-a po­ka­za­la je da u Cr­noj Go­ri ni­je­su raz­vi­je­ni so­ci­jal­ni ser­vi­si i usta­no­ve za smje­štaj i zbri­nja­va­nje dje­ce ko­ja su za­te­če­na u pro­sja­če­nju ili su iz­lo­že­na ri­zi­ku od eks­plo­a­ta­ci­je.
Iz Mi­ni­star­stva ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja za “Dan” je sa­op­šte­no da je u Slu­žbi za dje­cu i mla­de Cen­tra za so­ci­jal­ni rad Pod­go­ri­ca to­kom 2016. evi­den­ti­ra­no 15 dje­ce za­te­če­ne u pro­šnji, a u pe­ri­o­du od ja­nu­a­ra pa do ju­la 2017. njih 14.
– Ulo­ga Cen­tra za so­ci­jal­ni rad je­ste da ra­di na su­zbi­ja­nju po­ja­ve pro­sja­če­nja u sa­rad­nji sa dru­gim nad­le­žnim in­sti­tu­ci­ja­ma. Naj­če­šće je to Cen­tar bez­bjed­no­sti. Po­sli­je upo­zna­va­nja sa sva­kim kon­kret­nim slu­ča­jem, Cen­tar za so­ci­jal­ni rad pred­u­zi­ma od­go­va­ra­ju­će mje­re za­šti­te u okvi­ri­ma za­kon­skih mo­guć­no­sti. Struč­ni rad­ni­ci Cen­tra za so­ci­jal­ni rad, pri­stu­pa­ju ob­ra­di slu­ča­ja i na­kon in­ter­vjua i obi­la­ska po­ro­di­ce, pra­ve pro­cje­nu o da­ljem ra­du i po­je­di­nač­nim po­tre­ba­ma ma­lo­ljet­ni­ka i po­ro­di­ce. Pri­stu­pa se sa­vje­to­dav­nom ra­du, tre­nut­noj nov­ča­noj po­mo­ći ili dru­gim vi­do­vi­ma za­šti­te. Uko­li­ko se na pro­sto­ru Cr­ne Go­re za­tek­ne u pro­sja­če­nju ma­lo­ljet­nik bez ro­di­telj­ske prat­nje, a stra­ni je dr­ža­vlja­nin, u sa­rad­nji sa in­sti­tu­ci­ja­ma te ze­mlje i dru­gim re­le­vant­nim su­bjek­ti­ma kod nas, vr­ši se po­vra­tak li­ca u ze­mlju po­ri­je­kla, ra­di da­ljeg zbri­nja­va­nja – ka­žu u mi­ni­star­stvu.
Ta­ko­đe, po­kre­će se po­stu­pak pred pod­ruč­nim or­ga­nom za pre­kr­ša­je, pre­ma li­ci­ma ko­ja na­vo­de dje­cu na pro­šnju – naj­če­šće pre­ma ro­di­te­lji­ma ili sta­ra­te­lji­ma.
– Po­stu­pak se po­kre­će ta­ko što se upo­zna­je Upra­va po­li­ci­je sa slu­ča­jem pro­sja­če­nja, a za­tim se za­htjev za po­kre­ta­nje po­stup­ka upu­ću­je Su­du za pre­kr­ša­je, ko­ji vo­di po­stu­pak. Uko­li­ko se iz­rek­ne mje­ra pre­ma ro­di­te­lji­ma u vi­du nov­ča­ne ka­zne, ko­ju ne mo­gu da pla­te, pa je za­mi­je­ne mje­rom upu­ći­va­nja u ZIKS, Cen­tar za so­ci­jal­ni rad kao or­gan sta­ra­telj­stva sta­ra se o zbri­nja­va­nju dje­ce dok je ro­di­telj na iz­dr­ža­va­nju ka­zne. Isto ta­ko, uko­li­ko ro­di­telj u kon­ti­nu­i­te­tu na­vo­di di­je­te na pro­šnju, po­kre­će se pi­ta­nje za­ne­ma­ri­va­nja tog dje­te­ta, sa­gle­da­va se kom­plet­na si­tu­a­ci­ja u po­ro­di­ci i sa­mi in­te­res dje­te­ta, pa se mo­že po­kre­nu­ti po­stu­pak za ogra­ni­ča­va­nje ili u kraj­njoj mje­ri li­ša­va­nje ro­di­te­lja ro­di­telj­skog pra­va – za­klju­ču­ju u mi­ni­star­stvu.M.S.


Zlo­u­po­tri­je­blje­ne i be­be

Iz­vr­šni di­rek­tor rom­ske or­ga­ni­za­ci­je mla­dih „Ko­ra­čaj­te sa na­ma – Phi­ren Amen­ca” El­vis Be­ri­ša ka­zao je ra­ni­je por­ta­lu Fos me­di­ja da lju­di ko­ji pro­se zna­ju da ih na­ša po­li­ci­ja „ne di­ra”.
– Vi­ken­dom na uli­ca­ma glav­nog gra­da mo­že­mo za­te­ći vi­še od 15 dje­ce ko­ja pro­se do če­ti­ri sa­ta uju­tru. Po­li­ci­ja zna za to, ali na­ža­lost pri­hva­ti­li su dje­či­je pro­sja­če­nje i ne re­a­gu­ju ka­da ih za­tek­nu. Dje­ca se naj­če­šće zlo­u­po­tre­blja­va­ju za pro­sja­če­nje i če­sto ih ro­di­te­lji ko­ri­ste ka­ko bi pro­sja­če­njem pri­ku­pi­li ve­ći no­vac, jer su na dje­cu svi sla­bi. Dje­ca ko­ja se zlo­u­po­tre­blja­va­ju uz­ra­sta su od šest mje­se­ci pa do 16 go­di­na – na­veo je Be­ri­ša.


Ka­zne 900 eura ili dva mje­se­ca za­tvo­ra

Po­zi­tiv­no prav­ni pro­pi­si Cr­ne Go­re, pri­je sve­ga, kroz Ustav, a i mno­ge za­kon­ske nor­me ga­ran­tu­ju za­šti­tu dje­ce od svih ob­li­ka zlo­sta­vlja­nja, za­ne­ma­ri­va­nja i is­ko­ri­šta­va­nja. Ta­ko kri­vič­ni za­ko­nik pro­pi­su­je da će se ro­di­telj, usvo­ji­lac, sta­ra­lac ili dru­go li­ce ko­je gru­bim za­ne­ma­ri­va­njem svo­je du­žno­sti zbri­nja­va­nja i vas­pi­ta­va­nja za­pu­sti ma­lo­ljet­no li­ce o ko­jem je du­žno da se sta­ra, ka­zni­će se za­tvo­rom do tri go­di­ne. Ro­di­telj, usvo­ji­lac, sta­ra­lac ili dru­go li­ce ko­je zlo­sta­vlja ma­lo­ljet­no li­ce ili ga pri­nu­đa­va na pre­tje­ran rad ili rad ko­ji ne od­go­va­ra uz­ra­stu ma­lo­ljet­nog li­ca ili na pro­sja­če­nje, ili ga iz ko­ri­sto­lju­blja na­vo­di na vr­še­nje dru­gih rad­nji ko­je su štet­ne za nje­gov raz­voj, ka­zni­će se za­tvo­rom od tri mje­se­ca do pet go­di­na.
– Ko or­ga­ni­zu­je pro­sja­če­nje ili dru­gog na­vo­di ili pri­si­lja­va na pro­sja­če­nje, ka­zni­će se nov­ča­nom ka­znom od 100 eura do 900 eura ili za­tvo­rom do 60 da­na. Ko ovaj pre­kr­šaj po­či­ni pre­ma ma­lo­ljet­nom li­cu, ka­zni­će se za­tvo­rom od 30 do 60 da­na – na­vo­di se u za­ko­nu.